Intervju Lazara Boškovića za internet portal „Marketing mreža“
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku za 2014. godinu, u proseku 74% preduzeća poseduje veb sajt, dok mogućnost da se posetioci na sajtu upoznaju sa proizvodima i uslugama nudi 79,6% firmi, a tek nešto više od 21% njih prima porudžbine putem Interneta. Iako bi web sajt danas trebao da bude „polazna tačka“ online komunikacije u vezi svih proizvoda i usluga, neretko zaboravimo na njega čim ga postavimo na Internet. S druge strane, postojanje internet sajta firme samo je početak, a do cilja možete da stignete samo ako ciljna grupa posetilaca sazna da on i postoji na Internetu.
U preko 70% slučajeva posetioci kliknu na neki od prvih pet sajtova koji su izlistani na prvoj strani pretrage. Na toj prvoj strani su sajtovi koji „nose“ čak 88% svih klikova, što znači da je vidljivost nekog sajta na netu direktno vezana za njegovu pojavu na toj, prvoj strani. Da bi neki sajt uspeo u tome, neophodno je da bude dobro optimizovan za internet pretraživače, da bi ga pretraživač što lakše pretražio i što brže pronašao traženi sadržaj. Sajt koji se ne pojavljuje ni na drugoj strani rezultata pretrage, kao da i ne postoji na Internetu.
„Mnogi zaboravljaju da nije suština da se samo pojave na prvoj strani Google pretrage, već da tamo i što duže o(p)stanu. Jer, kao i za naslovne strane tabloida, lako je biti zvezda na jedan dan, uradite nešto zlo i naopako – i eto vas tamo! Međutim, opstajanje na prvoj strani Google pretrage zahteva da umesto pristupa ‘heroes just for one day’, primenimo strategiju ‘we can beat them for ever and ever’, što bi rekao gospodin David Bowie“, rekao je za Marketing mrežu Lazar Bošković, vlasnik i kreativni direktor agencije AgitPROP.
Ozbiljan SEO rad počinje SEO istraživanjem ključnih reči, gde je, osim vlastitog znanja i dosetljivosti, najbolji izvor konkurencija na Internetu. Potom sledi SEO copywriting, primenjena spisateljska disciplina kojom se kreiraju osnovni tekstovi na sajtu (ključne reči u tekstu, naslovima, podnaslovima, linkovanim delovima…), „nevidljivi“ tekstovi (meta tagovi, tagovanje sadržaja, alt i title slika…) i „tehnički“ tekstovi (navigacija, URL web strana, nazivi fajlova…). Finalna provera pre objavljivanja sajta podrazumeva i SEO analizu i reviziju tekstova, pri čemu treba misliti o tome da se tekstovi ipak pišu za ljude, a ne za SEO mašineriju.
Lazar Bošković objašnjava za naš portal da pored optimizacije sadržaja sajta, pomoću profesionalno napisanih tekstova na sajtu koji sadrže bitne klјučne reči i odabira ostalih sadržaja, SEO obuhvata primenu još nekih tehnika i taktika. „SEO podrazumeva i tehničku optimizaciju sajta, tj. podešavanje web servera, ispravnost HTML koda i strukture sajta. Takođe, za SEO su veoma bitni linkovi ka sajtu sa drugih relevantnih sajtova, koji pokazuju njegov kredibilitet. Ukratko, uz relevantan i profesionalno priređen sadržaj, dobar CMS i programera koji zna svoj posao, i povezanost sa internet okruženjem koje ceni taj sajt, dobra pozicija u Google pretraživanju je zagarantovana“, dodao je Bošković.
Osobina dobrog internet sadržaja na sajtu je i njegova deljivost, koja se postiže uz SMO (Social Media Optimization). Naravno da SMO utiče i na SEO, jer donosi linkove ka sajtu sa drugih relevantnih sajtova, što Google voli. Međutim, mnogi zaboravljaju da društvene mreže služe za promociju i privlačenje posetilaca na sopstveni sajt, a ne obrnuto.
„Društvena mreža je, prosto rečeno, nečiji tuđi sajt, nad kojim nemate bilo kakvo vlasništvo, pa ni kontrolu, tako da je veoma nepromišljeno da na tuđem zemljištu zidate svoj komunikacioni centar. Bliska istorija internet svemira puna je primera društvenih mreža koje su bile u usponu par godina, a onda su praktično nestale ili bile napuštene zbog korisnika koji su prešli na neko zabavnije mesto. Ozbiljna firma ili pojedinac moraju svoje internet prisustvo da grade na svom internet domenu i svom internet sajtu, jer sve ostalo je nepouzdano“, zaključio je naš sagovornik.
Google je pre nekoliko godina promenio svoj pristup, shvativši da se većina pretraga odnosi na traženje kompanija, proizvoda i usluga u lokalu. Sam Google tvrdi da se čak 97% svih pretraga koje idu preko njega odnosi na lokalne pretrage. „U želji da pruži što relevantnije informacije svima koji koriste njegov servis, Google je nacionalne domene (Country-code top-level domain names – ccTLDs) definisao kao najvažniji parametar koji određuje kom nacionalnom tržištu je namenjen sadržaj nekog sajta. S tim u vezi je Džon Miler, Webmaster Trends Analyst u Googlu, svojevremeno na njihovom forumu objavio da ovaj internet pretraživač u lokalnim pretragama favorizuje upravo sajtove na nacionalnim domenima. Dakle, uloga nacionalnih internet domena je da omoguće da se u lokalnim pretragama što lakše dođe do relevatnih sadržaja namenjenih lokalnom tržištu“, objašnjava za naš portal Predrag Milićević, rukovodilac Sektora za razvoj poslovanja i marketing Registra nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS).
On je rekao da je SEO ključan „sastojak“ svakog dobrog sajta, koji vrlo merljivo utiče na njegovu web vidljivost. „SEO principi zasnovani su na zdravoj logici, kako dobar sajt treba da izgleda – od strukture sajta i njegove navigacije, do svih sadržaja na njemu. Googlovi algoritmi su se uvek trudili da isprate logiku ljudi koji vrše pretragu, da bi im ponudili najadekvatnije i najrelevantnije informacije. Neki SEO detalji su tu da bi se Googlovim robotima olakšao posao, ali gro ‘pravila’ bi trebalo ispoštovati čak i da Google ne postoji, jer time sami sajtovi dobijaju na kvalitetu, nezavisno od pretraživača koji se koristi. I uvek treba imati u vidu da se sajt kreira prvenstveno za ljude, a ako je urađen kvalitetno, i roboti će ga videti kako treba“, objašnjava Milićević.
Autor: Ivana Parčetić Mitić
