(objavljeno: PC press, #266)
Prvi web-sajt na svetu je stvoren u CERN-u. To nije razlog da putujete u Ženevu, ali je, za svakog ko se bavi Internetom, poseta Ženevi bez obilaska CERN-a, blago rečeno, promašena.
Mnoge zbunjuje šta znači skraćenica CERN, jer se obično susreću sa punim nazivom na engleskom koji u prevodu glasi: Evropska organizacija za nuklearna istraživanja. Kad je osnivan 1954. naziv mu je bio skraćenica od francuskog Conseil Européen pour la Recherche Nucléaire (Evropski savet za nuklearna istraživanja), a potom je to „Conseil“ preimenovano u „Organisation“. Ipak, odlučeno je da bolje zvuči skraćenica CERN, umesto nezgodnog OERN.
Međutim, tema ovog putopisa nisu nuklearna istraživanja, već doprinos CERN-a savremenoj internet komunikaciji, kao i turistički saveti za obilazak ove značajne institucije. A kad ste već IT turista u Ženevi, šteta je da ne upoznate i neke druge bitne stvari u tom švajcarskom gradu.
Rodna kuća WWW-a
Znate već priču da je Internet nastao kao kolateralna korist od vojnog projekta ARPANET. Zato i ne treba da vas čudi da su WWW i HTTP, elementi bez kojih nema današnjeg Interneta, nastali kao nusproizvod potrebe da nuklearni naučnici u CERN-u brže komuniciraju putem računarske mreže, tako što će lakše da pronalaze informacije i manje da ih gube u moru svakodnevnih novih podataka. Kao i svi mi ostali danas.
Iako se nigde u zvaničnim dokumentima ne pominje tačan datum stvaranja WWW-a, 12. marta 2019. u CERN-u je obeležen njegov 30. rođendan (web30.web.cern.ch), a prisustan je bio i tvorac lično – sir Tim Berners-Lee, sada u ulozi direktora „World Wide Web Consortium“ (w3.org). I bilo je nekako logično da je 1989. nešto što se zove „širom sveta razapeta mreža“ nastalo upravo u CERN-u u Ženevi, tačnije u njenom predgrađu Meyrin. To je naselje na granici između Švajcarske i Francuske, a kružni tunel dug 27 km se prostire ispod obe zemlje, i u njemu umreženi naučnici iz celog sveta tragaju za najsitnijim česticama od kojih je sazdan čitav Univerzum. Takav je i WWW – ne priznaje granice i povezuje svaku pojedinačnu ljudsku jedinku sa ostatkom čovečanstva.
Lazar Bošković
Niste sigurni šta vam treba za poslovni internet nastup?
Svakako treba da angažujte savetnika za digitalnu komunikaciju koji će da za vaše poslovne potrebe osmisli potrebne planove i/ili strategiju.
CERN za turiste
Nema logičnije i kraće web adrese od visit.cern za sajt namenjen posetiocima CERN-a. Baš kao i vodeći svetski brendovi, i CERN ima svoj sopstveni new gTLD internet domen, na kome se nalaze samo turističke informacije, za razliku od uobičajenog ccTLD-a za zvanični sajt cern.ch.
Dobra vest je da su sve varijante obilaska CERN-a besplatne. Loša vest je da se ture sa vodičem za pojedince zakazuju 3 ili 15 dana unapred. To je ipak bolje od grupnih poseta, koje se zakazuju čak 3 ili 9 meseci unapred. Još jedna loša vest je da nećete imati pristup podzemnom tunelu u kome se nalazi LHC – Veliki hadronski sudarač, najveći i najsnažniji akcelerator čestica na svetu. Veoma ograničene posete podzemnom delu su moguće samo u periodima kada LHC ne radi.
S obzirom na sva ta ograničenja, možda je najjednostavnije da se odlučite samo za obilazak dve stalne izložbe. Preko puta glavnog ulaza u CERN, nalazi se „Univerzum čestica“ – izložba instalirana u građevini u obliku globusa, a čija multimedijalna postavka daje jedinstven ugođaj sveta nauke i inovacija. Druga izložba je „Mikrokosmos“, nalazi se pored glavnog ulaza u CERN, a pored izloženih starih elemenata eksperimentalne opreme nudi i zanimljive interaktivne multimedijalne prikaze naučnika i njihovog rada u CERN-u, koji na velikim displejima virtuelno „cupkaju i skakuću“ dok posetioci na njih ne obrate pažnju. Povedite i decu na obe izložbe, ali stariju od 12 godina.
Ženeva za turiste
Iako je jedan od najskupljih gradova u svemiru, Ženeva svojim posetiocima nudi dve besplatne stvari. Svako ko sleti na Ženevski aerodrom, u prostoru za preuzimanje prtljaga, može na automatu da preuzme besplatnu kartu za javni prevoz tokom narednih 80 minuta, uklјučujući i putovanje vozom do železničke stanice Gare Cornavin, koja je u centru grada. Takođe, svi koji borave u hotelima, hostelima ili kampovima, dobijaju „Geneva Transport Card“, karticu sa kojom imaju besplatan javni prevoz u Ženevi tokom celog boravka. Kartica pruža neograničen broj putovanja autobusima, tramvajima, trolejbusima, vozovima, pa i brodovima koji voze u okviru definisane gradske i prigradske zone linija.
Od već pominjane Gare Cornavin u centru Ženeve, gde se ukršta najveći broj linija javnog prevoza te je idealna i za lokaciju smeštaja, do CERN-a, svoje poslednje stanice i nekadašnjeg graničnog prelaza, vozi tramvaj broj 18. Upravo na tom tramvajskom terminusu su i ulazi na obe pominjane izložbe, kao i mali trg sa zastavama članica CERN-a, među kojima je i zastava Srbije. A u nastavku ulice kojom ste stigli dotle, nalazi se Francuska. U stvari, na čak tri strane oko Ženeve je Francuska i jedini način da primetite da ste prešli iz jedne u drugu državu je što su cene u lokalima u evrima umesto u švajcarskim francima.
Čak iako nemate vilu na Ženevskom jezeru, uživaćete u njemu, a tokom leta možete i da se okupate na više njegovih uređenih plaža, što pojedini hrabriji Ženevljani rade već za 1. maj. Naravno, ako stignete od silnih obilazaka svih turističkih znamenitosti ovog grada. Kupite turističku karticu „Geneva Pass“ za 24, 48 ili 72 sata, ali vodite računa da je ulazak u mnoge muzeje svejedno besplatan, baš kao i javni prevoz za turiste. A za izlete do obližnjih alpskih destinacija u Švajcarskoj i Francuskoj uvek proverite da li vam je povoljnije da kupite normalnu autobusku kartu, jer se dešava da se po skoro duploj nižoj ceni vozite u istom autobusu, sa vodičem, kao i oni koji su platili turističku turu. Ne treba da pominjemo da kupovinu low-cost avionskih karata i rezervaciju i plaćanje smeštaja obavite sami preko našeg dragog WWW-a.
Uloga CERN-a u internet revoluciji
Tim Berners-Lee, britanski naučnik u CERN-u, je u martu 1989. započeo pisanje svog predloga nazvanog „Information Management: A Proposal“, a koji je dorađivan i tokom 1990. Od toga je u novembru 1990. nastao dokument „WorldWideWeb: Proposal for a HyperText Project“. U decembru 1990. Berners-Lee je definisao osnovne koncepte za WWW, HTML, HTTP i URL, i napisao je prvi web-pregledač i uređivač web-strana, kao i softver za web-server. Tako je info.cern.ch postala web adresa prvog svetskog web-servera, na kojoj i danas može da se vidi prva ikad napravljena web-strana. Za svoje zasluge Berners-Lee je kasnije dobio titulu „Sir“, a od 1991. njegova vizija univerzalne povezanosti postala je World Wide Web, širom sveta razapeta mreža, kakvu danas poznajemo.
Srbija i CERN
U Parizu je u julu 1953. na Konvenciju o osnivanju Evropskog saveta za nuklearna istraživanja svoj potpis, u ime FNR Jugoslavije, stavio i srpski fizičar Pavle Savić, osnivač Nuklearnog instituta „Vinča“. Ostalih 11 od 12 zemalja suosnivača CERN-a bile su: Belgija, Velika Britanija, Danska, Francuska, Grčka, Holandija, Zapadna Nemačka, Italija, Norveška, Švajcarska i Švedska. Međutim, 1. januara 1962. Jugoslavija je, zbog ekonomskih razloga, prekinula članstvo u CERN-u i dobila status posmatrača. Uprkos tome, domaći naučnici su nastavili saradnju sa CERN-om. Ponovno zvanično povezivanje Srbije sa CERN-om desilo se 2001. potpisivanjem Sporazuma o naučnoj i tehničkoj saradnji, a od 15. marta 2012. Srbija je pridruženi član CERN-a. Kao 23. zemlja članica, Srbija je 24. marta 2019. postala punopravni član Evropske organizacije za nuklearna istraživanja.
Ženevsko carstvo Interneta
Ženeva je poznata kao sedište mnogih međunarodnih organizacija, kako onih u okviru Ujedinjenih nacija, tako i onih evropskih. Neke od tih organizacija su veoma bitne za upravljanje Internetom u svetu:
- Forum o upravljanju Internetom – IGF (intgovforum.org) je glavno globalno telo za bavljenje pitanjima javne politike Interneta, koje saziva generalni sekretar UN.
- Međunarodna unija za telekomunikacije – ITU (itu.int) je specijalizovana agencija UN koja ima vodeću svetsku ulogu u oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija.
- Internet društvo – ISOC (isoc.org) je neprofitna organizacija posvećena uspostavljanju standarda, obrazovanja i politike u oblasti Interneta.
