Internet je nastao kao vojni komunikacioni projekat za slučaj nuklearnog rata. Digitalne kamere u telefonima su spinoff inovacija iz svemirskog programa. A digitalne inovacije u svetu marketinga su nastale… saznaćete kako.
(engleska verzija teksta objavljena je u magazinu „Diplomacy&Commerce“)
Na „China-CEEC Conference on Innovation“, održanoj krajem 2019. u Beogradu, nešto pre velikog globalnog haosa u našim životima, u neformalnom razgovoru sa zvaničnicima kineske digitalne industrije, čuo sam i sledeće: „Zašto mi u Kini razvijamo sve te digitalne tehnologije poput smart cities, AI, IoT, 5G… A kako drugačije da kontrolišemo 1,4 milijarde stanovnika Kine?!“. Distopija? Ne, surova realnost.
A kako da marketinški kontrolišete… ili lepše rečeno – komunicirate sa 7,5 milijardi stanovnika naše planete? To je maksimalni broj mogućih klijenata. Istina, neke kompanije žele i više klijenata, ali druge naseljive planete tome za sada odolevaju.
Da li naše „stvari“ otkrivaju naše „ponašanje“?
Stručnjaci za tržišnu komunikaciju tek što su se navikli da u svoje strategije digitalnog marketinga obavezno uključe i Internet stvari (Internet of Things – IoT), a već ih je dočekala njegova produžena ruka: Internet ponašanja (Internet of Behavior – IoB). Dok je IoT zasnovan na hardveru koji međusobno razmenjuje podatke putem interneta, za IoB radi softver koji integriše ove podatke u smislene informacije i poboljšava iskustvo korisnika (User Experience – UX). I profit.
Kompanije su nas pomoću IoT privolele da koristimo njihove nosive tehnologije (wearable technologies) – male gedžete ugrađene u odevne predmete i aksesoare koji prate aktivnosti korisnika i UX. Sada se ti IoT uređaji (pametni satovi, pametne naočare, fitnes trekeri i drugi nosivi uređaji) upotrebljavaju za IoB, u kome se tehnologija, analitika podataka i nauka o ponašanju koriste da povećaju prodaju. Uprkos zaklinjanju u privatnost, to se radi kroz stalno digitalno praćenje ljudskog ponašanja, ali i osnovnih životnih funkcija pojedinca (rad srca, temperatura, pokreti oka…).
Niste sigurni šta vam treba za poslovni internet nastup?
Svakako treba da angažujte savetnika za digitalnu komunikaciju koji će da za vaše poslovne potrebe osmisli potrebne planove i/ili strategiju.
Da li je „pametno“ dovoljno „inteligentno“?
Pametni uređaji (smart devices) su umreženi digitalni uređaji za interakciju sa drugim sličnim uređajima, sa ili bez komande korisnika. Neki od njih nemaju dovolјan nivo privatnosti i sajber-bezbednosti korisnika. Kao sledeću generaciju pametnih uređaja danas imamo inteligentne uređaje (intelligent devices), koji koriste tehnologije veštačke inteligencije (Artificial Intelligence – AI) i mašinskog učenja (Machine Learning – ML), kako bi svoj odnos sa korisnikom prilagodili različitim situacijama i učili iz prošlih iskustava. Ukratko, znaće bolje od nas samih šta smo radili i šta bismo, možda, želeli da radimo/kupujemo ubuduće.
Prediktivna analiza daje precizno predviđanje sledeće kupovine i zasnovana je na korišćenju tehnologije mnoštva podataka (Big Data), prikupljenih kroz interakcije sa kupcima. Potom personalizacija omogućava da online prodavnica svakom pojedinačnom kupcu prikaže najprihvatljiviju ponudu, njemu prilagođen sadržaj, preporuke proizvoda i dodatne opcije na osnovu njegovih preferencija, geografske lokacije, tržišnih trendova, demografske grupe i prethodnih kupovina. Sve je to usklađeno sa aktuelnim promocijama i popustima, što pruža personalizovano iskustvo kupca (Customer Experience – CX), kao da je kupac u radnji gde ga prodavci lično poznaju.
Da li je „društveno“ zamena za „prijateljsko“?
Za svekanalni marketing (omnichannel marketing) bitno je prevazilaženje granica između digitalnog i realnog sveta, u čemu ogromnu ulogu imaju društveni mediji (social media – SM). Sada su SM sve više i mesto za e-trgovinu, kroz dva paralelna procesa – društvena trgovina (social commerce) i društvena kupovina (social shopping), koje neki greškom poistovećuju.
Društvena trgovina je podskup e-tgovina i obavlja se na platformama društvenih medija gde se odvija ceo proces, od oglašavanja proizvoda/usluga do plaćanja. Cilj je da se na SM, bez odlaska na online prodavnicu kompanije, obavi konverzija potencijalnih klijenata u klijente.
Društvena kupovina je komunikacija i saradnja kupaca kroz društveno umrežavanje (social networking) kojim se oponašaju nekadašnja iskustva iz offline sveta, one stare zajedničke kupovine sa članovima porodice, prijatelјima ili kolegama. Tu su i razgovori pre i u toku kupovine, preporučivanje proizvoda/usluga, grupni popusti… ali uz korišćenje digitalnih prednosti SM i željeni CX.
