Zamislite sebe da živite u 1900. godini… Prilično neumreženi i potpuno nedigitalni svet. Pisana komunikacija na daljinu funkcioniše samo do tačke gde je dovučen telegrafski kabl. Telefonski razgovori se obavljaju preko teta u centrali koje i dalje, uglavnom ručno, prespajaju žice između pretplatnika.
U takvom svetu, na prelasku iz 19. u 20. vek, Nikola Tesla je već uspeo da ostvari bežičnu komunikaciju na daljinu i da zamisli potpuno novi, bežično umreženi svet.
Tu zamisao nazvao je SVETSKI SISTEM, a evo kako je Tesla 1900. opisao njegove praktične multimedijalne mogućnosti upotrebe:
Omogućava ne samo trenutni i precizni bežični prenos bilo koje vrste signala, poruka ili znakova, u sve delove sveta, već i međusobno povezivanje postojećih telegrafskih, telefonskih i drugih signalnih stanica…
Jeftin prijemnik, ne veći od ručnog sata, omogući će mu da sluša bilo gde, na kopnu ili moru, govor koji se drži ili muziku koja se svira na nekom drugom mestu, koliko god daleko bilo.
Teslina zamisao iz 1900. je bila da sve oblike tadašnjih elektronskih komunikacija poveže u jedan – Svetski sistem, a da korisnici sve to dobiju kroz bežičnu vezu, bez obzira na vrstu sadržaja i udaljenost. Baš kao što to danas radi internet – povezivanje svih digitalnih komunikacija u jednu celinu! Upravo onako kako je naš genije to od početka sagledavao.
O svemu tome govori multimedijalni projekat „Tesla prvi zamislio internet“.
Reći će zlobnici: „Ali, nije ga nazvao INTERNET!!!“
Šta je uopšte INTERNET? Internet je globalni komunikacioni mrežni sistem koji koristi paket protokola za prenos podataka među povezanim računarskim mrežama i uređajima. Reč „internet“ je 1974. prvi put zvanično upotrebljena u dokumentu RFC 675, protokolu koji je pisao Vinton Cerf, jedan od očeva interneta (drugi je Robert Kahn), zajedno sa još dvojicom kolega. U tom dokumentu se češće pominje duži oblik koji glasi „internetwork“. Smatra se da je „internet“ složenica nastala od engleskog „inter-networking“ (međusobno umrežavanje), jer upravo to i znači – povezuje u jedinstvenu celinu mreže različitih namena: privatne, javne, poslovne, akademske, vladine i nevladine.
Reč „networking“ se prvi put pominje 1940. godine (tvrdi Oxford English Dictionary) u značenju „The action or process of making use of a network of people for the exchange of information, etc., or for professional or other advantage“. Pročitajte 12 tačaka Teslinog „Svetskog sistema“ – upravo se i govori o akciji ili procesu korišćenja mreže ljudi za razmenu informacija itd. ili za profesionalnu ili drugu prednost. Zato Tesla 1900. koristi na više mesta izraz „inter-connection“, jer „networking“ još nije u upotrebi u današnjem značenju.
Internet je nastao tek 1969. kao projekat Ministarstva odbrane SAD, nazvan Advanced Research Project Agency Network (ARPANET), sa idejom stvaranja paralelnog komunikacionog sistema koji bi funkcionisao i u slučaju nuklearnog udara na dotadašnje telekomunikacione mreže. U današnjem komercijalnom obliku internet postoji od 1995. kada je američki Federal Networking Council usvojio definiciju interneta kao globalnog informacionog sistema.
Za razliku od svega toga, Teslin „internet“ je OD POČETKA (1900. godine), pametno nazvan „Svetski sistem“, koji je:
- zamišljen sa bežičnim prenosom;
- predviđen za multimedijalne mogućnosti;
- dostupan svima i svuda, i to besplatno.
Tesla – Otac bežičnog prenosa (i informacija i energije)
Nikola Tesla je krajem 19. veka imao dalekosežno razumevanje budućih društvenih i poslovnih potreba za bežičnom komunikacijom na dalјinu. I to ne samo kao talentovani vizionar, već i kao vlasnik mnogih patenata koji će biti značajni za stvaranje interneta i čitavog digitalnog sveta – i to tek nakon sto ili više godina kasnije.
U autobiografiji Moji izumi, objavlјenoj 1919. godine, Tesla daje opis 12 tačaka svog projekta bežičnog prenosa Svetski sistem iz 1900. Osnova toga bio je Wardenclyffe Tower, poznatiji kao Teslin toranj, čija gradnja je započela 1901. blizu Nјujorka, na Long Ajlendu. Toranj nikad nije završen. Razlog: Tesla je želeo da putem Tornja BESPLATNO prenosi i električnu energiju, dostupnu svima i svuda. I tada, kao i danas, pohlepa finansijskih oligarha sprečila je razvoj čovečanstva, jer je Teslin pristup ugrožavao njihov oligopol na izvore energije.
Sve to je ostvareno tek sa 12 savremenih tehnologija, od kojih neke sadrže i Tesline patente bitne za savremeni digitalni i umreženi svet. Pomenimo samo patent i bežično upravljanje brodićem iz 1898. iz koga se izrodila upotreba za IoT, WiFi i Bluetooth (više o tome kasnije u tekstu).
O projektu „Tesla prvi zamislio internet“
Bežični umreženi svet zamišlјen je već 1900. godine, a multimedijalni projekat „Tesla prvi zamislio internet“ govori o 12 tačaka SVETSKOG SISTEMA i njihovom ostvarenju kroz 12 savremenih tehnologija.
Na adresi https://teslainternet.rs/, u srpskoj i engleskoj verziji, nalazi se infografika od 16 slajdova, koja pokazuje vezu između Teslinih zamisli i današnjih tehnologija. Projekat je nastao u zanimljivom sadejstvu Lazara Boškovića, autora koncepta, teksta i dizajna, i generativne veštačke inteligencije koja je kreirala retro ilustracije u stilu 1900. godine.
Tako smo konačno dobili argumentovani, činjenično potkrepljeni odgovor na pitanje: Ko je prvi zamislio / predvideo internet? Naravno, to je učinio Nikola Tesla, još 1900. godine, kroz svoj „Svetski sistem“. Govoreći tadašnjim tehničkim rečnikom, Tesla je u 12 tačaka opisao u ono što danas poznajemo, koristimo i zovemo bežični internet, mobilna telefonija i GPS, a sve to vezano za multimedijalnu komunikaciju na dalјinu putem teksta, zvuka i slike.
Teslinih 12 zamisli odnosile su se na umreženi bežični prenos na daljinu teksta, podataka, informacija, zvuka, fotografija, crteža, dokumenata… nedostaje samo video (pokretne slike tada još uvek nisu postale ni film, u punom smislu). U projektu „Tesla prvi zamislio internet“, Tesline zamisli su date uporedo sa 12 današnjih digitalnih pojmova: E-mail, Digital certificate, VOIP, RSS, Instant Messaging app, VPN, Streaming media, NTP, EDI, GPS, Digital printing i FTP. Definicije tih 12 engleskih pojmova mogu da se pronađu u knjizi istog autora – Rečnik interneta i digitalne komunikacije i na veb-sajtu recnikinterneta.rs.
Projekat „Tesla prvi zamislio internet“ je nastao tokom leta 2024. kao potpuno nova i proširena verzija uspešnog projekta „Teslina vizija interneta“, koju je isti autor realizovao 2012. godine. Novi su koncept, tekst i dizajn, a ovoga puta, uz pomoć generativne veštačke inteligencije, Lazar Bošković je kompletan autor, uključujući i HTML/CSS kodiranje veb-sajta. Produkciju i promociju je realizovala, naravno, agencija AgitPROP.
Pored veb-sajta, multimedijalni projekat „Tesla prvi zamislio internet“ je dostupan i u obliku posebnih infografika za preuzimanje na srpskom i engleskom jeziku, video-prezentacije, panoa za izložbene postavke i slajd verzije za autorska predavanja. Projekat prate i vizuali i tekstovi za objave na društvenim medijima, kao i autorski tekstovi za stručne medije, što sve zajedno govori da je realizovan na omnichannel principima komunikacije.
PREUZMITE objedinjene infografike:
- Srpska verzija: https://teslainternet.rs/TPZI-Infografika-Sve.pdf
- Engleska verzija: https://teslainternet.rs/TPZI-Infographics-All.pdf
Teslini patenti za bežično umreženi svet
Lako je Nikoli Tesli bilo da još 1900. zamisli kako bi izgledao potpuno bežično umreženi svet. On je već tada imao registrovane patente koji su deo toga omogućavali.
Među njima, izdvajaju se tri Teslina patenta bitna za samo postojanje interneta u današnjem smislu:
- Patent „Način upravljanja i aparatura mehanizma za upravljanje pokretnim plovnim objektima ili vozilima“, iz 1898. godine, čuven po brodiću na dalјinsko upravlјanje, koji je Tesla prikazao na jezercetu u njujorškom Medison Skver Gardenu. On je primenjen za razvoj dalјinskog upravlјanja radio tehnologijama (posebno bitno za IoT), bežične komunikacije (poput WiFi) i digitalne modulacije (bitne za Bluetooth).
- Patenti „Sistem signalizacije“ i „Metod signalizacije“, oba iz 1903. godine, sadrže osnovni element računarskog procesora svakog digitalnog uređaja – logičko kolo AND.
Tema primene brojnih Teslinih patenata u savremenom svetu zaslužuje poseban projekat u budućnosti, na platformi „Tesla internet“. Do tada, pogledajte tekst „Tesline stvari u internetu stvari“, za koji je inspiracija bio naučni rad iz 2019. prof. dr Božidara Radenkovića, Sergeja Prohorova, Marijane Despotović-Zrakić, Zorice Bogdanović i Aleksandre Labus „The impact of Nikola Tesla’s patents to development of modern mobile and Internet services“.
Neznanje ili pakost: kako neki zaobilaze pominjanje i uvažavanje Tesle
Kada se pretražuje internet na temu ko je prvi zamislio internet, pored brojnih upućenih i dobronamernih stručnjaka širom Sveta koji kažu da je to bio Tesla, pojavljuju se i egzotične, netačne tvrdnje o raznim ljudima.
Tu postoje najmanje tri problema, koji se javljaju ili povezano ili pojedinačno:
- Njihove zamisli se nisu ticale bežičnog umrežavanja Sveta u tehničkom smislu, već raznih drugih ideja;
- Njihove zamisli interneta su se desile nakon Teslinog „Svetskog sistema“ iz 1900. godine;
- Nisu imali bilo kakve patente koji se bave bežičnom komunikacijom na daljinu.
Zanimljivosti radi, evo nekoliko takvih primera pogrešno „osumnjičenih“ za prvu zamisao o internetu (citati su sažeti, zbog preglednosti):
- „In 1895, Belgian entrepreneur Paul Otlet first imagined a universal library of information that could be accessed remotely…“
- „In 1945, Vannevar Bush envisioned an automatic device that could manage information. It was essentially a computerized library. He named this theoretical engine memex…“
- „The first mentions of the internet took place in 1962 when a researcher named J.C.R. Licklider of MIT discussed his Galactic Network concept in a series of notes…“ (Ovo čak i ima smisla, jer Licklider je značajan stručnjak, ali ipak je to 60 godina nakon Tesle)
Ako vas zanima koji ljudi su zaista napravili internet kakav danas poznajemo, pročitajte tekst „Vodič za WWW hodočasnike u CERN“.
Slična je situacija i sa pretragama ko je prvi realizovao bežični prenos i sličnim pronalascima koje je Tesla prvi i realizovao i patentirao. Pojavljuju se razna imena, koja ne zaslužuju epitet „prvi“. Deo toga je uobičajena pojava anglosaksonske ignorancije, koja ponekad dolazi i iz dobro upućenih krugova, te ne može da se proglasi za neznanje već za namernu pakost prema Nikoli Tesli.
Svež primer toga je publikacija iz 2023. koju je izdao IEEE (Institut inženjera elektrotehnike i elektronike), značajna svetska profesionalna organizacija, pod nazivom „Inspiring Technology: 34 Milestones in Electrical Engineering“, dostupna na adresi: https://online.flippingbook.com/view/689251980/
Svima nama je poznato zapadnjačko ignorisanje (a u blažem slučaju – umanjivanje) značaja Teslinih patenata, ali ova publikacija to radi na baš kvaran način (lažno objektivno), a evo i kako:
- Tesla se u publikaciji pominje 22 puta, ali nema sopstveno poglavlјe, dok ga mnoga a mnogo manje poznata i zaslužna imena imaju. Dva od tih pominjanja se odnose na Maskovu kompaniju „Tesla“, a dva puta na osnivanje AIEE.
- Tesla se tako našao u poglavlјu „Inspired by the Light“, gde je u glavnoj ulozi Galileo Ferraris (neka podignu ruke oni koji su čuli za njega). Kažu da je taj Galileo dve godine pre Tesle napravio indukcioni motor, ali ga nije patentirao, blago nama… Čak je i tužio Teslu, ali je Tesla ubedio sudiju da je to neosnovano.
- Sledeće pominjanje Tesle je u odmah u sledećem odelјku „The Great Integrator“, gde je glavni lik Guglielmo Marconi (da, na njega su mnogi odmah pomislili kad se u tački 2 pominjao „patent“ i „tužba“). E, u ovom poglavlјu o Markoniju nigde se ne pominje ni Teslin patent ni Teslina tužba, a sve to povodom pitanja ko je stvarno otac bežične tehnologije. Zapadnjački ignorantski dosledno.
I to je sve gde se Tesla pominje u ovoj publikaciji. Pominje se „Nijagara“, ali samo kao naziv broda, a ne kao mesto odakle kreće Teslin pohod u osvajanje sveta naizmeničnom strujom.
Srećom, činjenice o Tesli govore potpuno suprotno!
