Google pruža oko šest milijardi pretraga dnevno i zato je njegov „Planer ključnih reči“ idealan online PR alat za pripremu svih vrsta sadržaja za objavljivanje na Internetu.

Početkom 2014. agencija AgitPROP je dobila zanimljiv zadatak od kompanije „Kibid“ da radi na lokalizaciji internet sajta www.aptaclub.rs za srpsko tržište, za potrebe velikog evropskog proizvođača hrane za bebe „Danone Nutricia“. Agencijski posao je obuhvatao SEO (Search Engine Optimization) analizu, reviziju srpskog prevoda i upload sadržaja u centralni CMS za celu Evropu. Sajt je koncipiran kao PR kanal komunikacije, sa korisnim tekstovima za trudnice i majke, informacijama o pripremama za trudnoću, savetima za zdravu trudnoću i stručnom podrškom u odgajanju deteta, dok manje od 5% sadržaja govori o samim proizvodima. Imaju i Kontakt centar za stručne savete telefonom i e-mail podršku kroz sve faze trudnoće i razvoja bebe.

Analize, konsultacije, intuicija…

Pored „guglovske“ analize (Google pretraga i Google Planer ključnih reči), obavljene su i konsultacije sa roditeljima koji imaju više dece, kako bi bili ustanovljeni izrazi koji se u Srbiji koriste pri pretragama vezanim za pojmove koji imaju veze sa bebama, malom decom, trudnoćom, porođajem, ishranom, negom…

Rezultati analize i konsultacija su prilično zanimljivi. Na primer, kako se na srpskom jeziku kaže i šta se ukucava prilikom Google pretrage kada roditelji traže informacije o svom malom detetu, tj. koji je od sledećih pojmova najzastupljeniji: „dete od godinu dana“, „dete od 12 meseci“, „dete od 1 godine“, „dete od dvanaest meseci“, „dete od jedne godine“, „dete od godinu“… i sve to ponovljeno sa pojmom „beba“ umesto „dete“? Ukupno 12 varijanti za isti uzrast deteta! Koja je prava? Ili, sledeći problem – u srpskom jeziku ne postoji ekvivalent engleskoj reči „toddler“, a prevođenje tog pojma kao „dete od 1 do 3 godine“ (kao najkraćeg ispisa) ne dolazi u obzir, jer je kod nas uobičajeno da se kaže „dete od godinu dana“, iz čega sledi da je ispravan izbor „dete od godinu dana do tri godine“, što je pak predugačko.

… globalne tehnikalije, domaći običaji…

Ali tu nije kraj, jer pored jezičkih aspekata, izbor pravih reči za ključne pojmove utiče i na tehničke aspekte web sajta. Naime, za bolje rangiranje u rezultatima Google pretrage bitne su i: URL adrese web strana, naslovi strana na sajtu, podnaslovi i međunaslovi u tekstu, linkovani delovi teksta na druge strane sajta, kratak opis strane u meta tagu, glavna navigacija na sajtu… Svaki od ovih tehničkih elemenata ima i svoja definisana pravila u vidu maksimalnog broja karaktera, načina izražavanja ili načina označavanja.

Na sve ovo dolazi i poznata specifičnost srpskog jezika sa padežima, kao i stvari na koje treba paziti u bilo kom jeziku (jednina ili množina, korišćenje sinonima…). Kod nas, za razliku od engleskog područja, obično se prilikom pretrage koristi jednina – „dete“ a ne „deca“, a nemamo ni običaj da dodajemo prideve kao što su „moje“, „moja“, „moji“… ispred ključnih reči koje tražimo.

… i za robote i za ljude

U eri online digitalne komunikacije mnogi tehnički zahtevi se nameću kreatorima PR sadržaja, ali nikada ne treba zaboraviti da se sadržaj ipak piše za ljude, a ne za SEO mašineriju. I, naravno, kreiranje smislenog sadržaja je jedina stvar u kojoj mašine nikada neće zameniti ljude.

autor: Lazar Bošković, creative director agencije AgitPROP