Mnoge svetski poznate biografije počinju rečima: „XY je pokrenuo biznis iz garaže…“. U mom slučaju – nije bilo čak ni te garaže na raspolaganju. Zato sam morao da „pokrenem biznis iz glave“, tj. da se bavim kreativnim poslovima zasnovanim na proizvodnji i prodaji ideja, gde inicijalna materijalna ulaganja nisu neophodna.
(Pogodili ste, ovo je preduzetnička priča Lazara Boškovića, vlasnika i kreativnog direktora agencije AgitPROP, o stvaranju nečega ni iz čega. Zato nastavljam priču u prvom licu…)
Čak je i moj prvi privatni „biznis“ 1988. imao neke veze sa marketingom, a o svemu tome čitajte u posebnom tekstu. I sve što sam honorarno radio kao student, imalo je veze sa pisanjem, medijima i komunikacijom: novinar studentskog radio programa Index 202, scenarista i realizator Indexovog radio pozorišta, saradnik mesečnika Beospektar, scenarista serijala satiričnih TV emisija Kompromis (NTV Studio B)… A onda, konačno, 1992. zakoračih i kao kopirajter u Saatchi & Saatchi, moj prvi zvanični angažman u marketingu. Sve u svemu, imao sam tu sreću da budem u društvu tadašnje srpske novinarske, satiričarske, medijske i marketinške elite i da od najboljih učim zanat.
Zato je sada vreme da, konačno, vidimo šta sam od svih njih naučio i da pređem i na istoriju agencije AgitPROP, kroz 25 karakterističnih trenutaka iz četvrt veka postojanja.
NAPOMENA: Na svim projektima koji se pominju u nastavku sarađivalo je mnogo pojedinaca i firmi. Ako se ne pominju u ovom tekstu, njihova imena i nazivi su dati na linkovima koji vode sa pojedinačnih priča.
1993.
U najgore vreme, septembra čuvene hiperinflatorne 1993. godine, zajedno sa Ivanom Strahinićem, drugom još od obdaništa sve do fakulteta, osnivam AgitPROP – marketing studio. Prve prostorije agencije bile su u Dunav filmu, u Ruzveltovoj, gde sam prethodno već radio kao marketing saradnik.
Od opreme smo imali samo jedan računar i štampač, ali niz hodnik se nalazila video montaža naših domaćina i tonski studio, pa smo čak pravili i TV spotove. Tad nije bilo Interneta, pa sam tek naknadno saznao da su isti naziv agencije (iz istih zafrkantskih razloga parodiranja istoimenog komunističkog pojma) imale i dve marketing agencije u Velikoj Britaniji i SAD-u. Ali taj razlog za naziv AgitPROP nije bio jedini – hteo sam i da bude na slovo „A“ i da bude kraći od 8 slova (tehnički upućeniji matorci znaju zašto ;)
1994.
Pamtim ovu 1994. godinu po tome što sam 15 dana obilazio grčke Severne Sporade (Skiatos, Skopelos i Alonisos) i producirao video i foto reportažu za turističku agenciju „Mineltours“ i njihovog grčkog partnera Vanda travel. Četvoročlana ekipa u sastavu: fotograf, video snimatelj i njegov asistent i ja kao vođa projekta i scenarista.
Za „Mineltours“ smo radili i Knjigu grafičkih standarda, a za dizajn smo angažovali Zorana Blažinu, art direktora od koga sam naučio sve bitno što jedan kreativni direktor treba da zna. Jedan njihov letnji novinski oglas izazvao je „međunarodni incident“ i odličnu prodaju aranžmana.
1995.
Prva digitalno nacrtana mapa GSP-ovih linija nastala je u mom računaru. Posle mog prvog Vodiča kroz dnevni i noćni saobraćaj GSP-a iz 1991. godine, proizveo sam novi, ovog puta direktno za GSP „Beograd“. Pošto je GSP vodič štampan u nekih 100.000 primeraka, tada su me radijske kolege zafrkavale da sam „najtiražniji srpski pisac“ ;)
Te 1995. godine sam odlučio da samostalno nastavim agencijski posao i doneo stratešku odluku da to baziram na outsourcing principima. Da se razumemo, ja u tom trenutku pojma nemam šta je „outsourcing“! Taj izraz sam ukačio tek 10 godina kasnije čitajući tada popularnu biznis literaturu „Funky Business“ i „Karaoke Capitalism“. Ali, nekakav instinkt mi je govorio da je moguće da outsourcing sprovedem u delo i kao ustupanje svojih kreativnih usluga drugim agencijama (zvao sam to rent-a-autor) i da za svoju agenciju na taj isti način angažujem dizajnere, fotografe, montažere, programere… (ako to slučajno ne znam i sam da uradim).
1996.
Kako izgleda outsourcing u praksi: agencija „Crno na belo“ me je angažovala da budem gostujući kreativac na paralelnom sajmu tehnike koji organizuje IT kompanija „Cores“, u Hotelu „Hyatt Regency“. Smislio sam naziv događaja (DATUM – Dani tehnološkog umeća), čak sam koncipirao i logo, napisao tekstove oglasa, scenario događaja, press materijale, newsletter…
To je bio moj prvi ozbiljni korak u IT svet (ne računajući prethodne oglase za „Perihard“) i od tada sam često radio projekte u kojima se prepliću IT i komunikacije (marketing i PR).
1997.
Prethodno pomenuti GSP vodič, bio mi je ulaznica da počnem da radim to isto i za Saobraćajno preduzeće „Lasta“. Kasnije sam počeo da radim i kompletnu marketing produkciju za njih, sav promotivni materijal, kalendare, Knjigu grafičkih standarda, monografiju „Pola veka putovanja“…
Te 1997. Internet je već imao prvu godišnjicu u Srbiji, pa sam i svoj prvi internet sajt kreirao upravo za jedan od ogranaka SP „Lasta“, a potom i onaj glavni sajt za celu firmu. Bila je to i prva standardno ispisana web adresa na vozilima nekog prevoznika u Srbiji – natpis „www.lasta.co.yu“ stajao je ispod znaka firme, na zadnjem delu autobusa, u skladu sa Knjigom grafičkih standarda.
1998.
Radio Index je tih godina bio praktično piratska radio stanica. Međutim, pravi razlog zašto je mnogima smetao bilo je to što je nezavisan i od režima i od nekih drugih uticaja. Moj plakat „100% informacije…“ upravo govori o tome. Ispostaviće se da je za brend „Index“, uz kraće prekide, vezano čak 22 godine moje medijske karijere.
AgitPROP je jedna od prvih domaćih marketing firmi koja je imala Internet sajt, već od 1998. Tada je i Indexovo radio pozorište dobilo svoju prvu web prezentaciju, što je u stvari bio reklamni trik za veću posećenost sajta agencije, a i mesto da postavim svoje tekstove tu kultnu radijsku emisiju. A za taj sajt sam dobio i prve nagrade za internet stvaralaštvo: TOP 50 YU Web 1998. i 1999. – izbor časopisa PC. Od tada su sajtovi iz AgitPROP produkcije redovno na top listi najboljih domaćih web lokacija.
1999.
Medijski centar „Marko“ me 1999. angažuje kao autora koncepta i scenaristu kviza „InKVIZicija“, za 3. kanal RTV Crne Gore. Bio je to prvi TV kviz u istoriji crnogorske televizije, a za mene prvi ozbiljniji posao u poslovno veoma oskudnoj godini bombardovanja.
2000.
Rad za SP „Lasta“ me je preporučio za marketing poslove za Ikarbus, jer je njima bila potrebna monografija povodom 75 godina. A internet sajt ikarbus.co.yu sam im napravio 2000. kao potpuno svojeručni rad – čist HTML, moj koncept, tekst i dizajn (i „programiranje“, ako tako može da se nazove rad u tadašnjim softverima za izradu sajtova).
Na izložbi kalendara u Narodnom muzeju Vojvodine desila se zanimljiva situacija – nagradu za „Zidni kalendar IKARBUS 2000“ dobila je štamparija Zavod za izradu novčanica, iako je dizajn kalendara bio moj.
2001.
A onda sam sredinom 2001. posle četiri meseca slanja predloga, koncepata, dogovora, pregovora, ponuda, odlučivanja, ugovora… dobio priliku da uradim novu internet prezentaciju Grada Beograda. A potom je posle nekoliko meseci slanja dopisa, molbi, telefoniranja, faksiranja, e-mejliranja, ubeđivanja s birokratama, dosađivanja onima koje mrzi da dostave materijal… i proučavanja vazda knjiga, monografija, vodiča, izveštaja, propisa… nastao sajt beograd.org.yu. U narednim godinama, internet portal glavnog grada osvojio je sve značajnije domaće internet, PR i marketing nagrade. Do 2008. bio sam njegov autor i urednik, i osmislio i realizovao njegove tri verzije (2001, 2003. i 2006), jer to je bilo dimanično vreme razvoja Interneta u Srbiji.
Osim što je internet sajt Beograda bio izvor za brojne domaće zadatke iz istorije i geografije (poruke zahvalnih učenika su mi posebno drage), sa njega su prepisivane i brojne druge stvari (neka, zato je i napravljen). On je postao uzor po strukturi sadržaja za brojne sajtove gradova i opština u Srbiji, a ta struktura sadržaja se čak pominje kao zahtev u tenderskim dokumentacijama nekih međunarodnih organizacija, dok je sam sajt ušao kao primer u udžbenik za informatiku. I današnja verzija sajta Beograda je, nažalost, istovetne strukture, sa istovetnim statičnim delom sadržaja, iako je mnogo toga trebalo u međuvremenu da se promeni i unapredi, u skladu sa savremenim trendovima.
2002.
Zahvaljujući iskustvu i nagradama za zvanični sajt Beograda, pozvali su me da budem autor i urednik sajta Turističke organizacije Beograda, tob.co.yu. Do 2009. sam kreirao njegove dve verzije, a u tom periodu sajt je osvojio dva priznanja.
Zanimljivo je da je od offline verzije tog sajta sledeće godine napravljen prvi javni turistički touch screen u Beogradu, postavljen na Terazijama. Bila je to potpuna improvizacija, na zahtev TOB-a napravljena za svega par dana, tako što je na klasičan računarski monitor nabačen dodatak osetljiv na dodir, a onda sve to upakovano u bočnu stranu metalnog kioska. Ako mu prodavačica iz kioska ne isključi struju – radilo je.
2003.
Na Festivalu ideja u Novom Sadu, sajt Grada Beograda opet je osvojio nagradu, i to Specijalnu nagradu u kategoriji Web dizajna. Posle nagrada za PR, marketing i informatiku, time je potvrđen i njegov doprinos web dizajnu. Bila je to i godina krupnih promena u načinu rada na internet sajtovima. Prestao sam da svojeručno pravim sajtove, jer sam otkrio draži rada u Content Management Systemu. Od tada se bavim samo konceptom i sadržajem sajtova, kao i organizacijom i nadzorom njihove produkcije kao konsultant, a dizajn i programiranje prepuštam upućenijima od sebe.
Te godine sam osmislio i postavio na noge Beo-kom servis, kao PR projekat Gradske uprave Beograda, od koga je nastala Služba za komunikacije i koordinaciju odnosa s građanima. Bio je to pionirski komunikacijski poduhvat u vreme kada je svega par komunalnih preduzeća imalo svoje info službe, i to međusobno neumrežene. U skladu sa svojim preduzetničkim opredeljenjem, odbio sam da budem zaposleni direktor te javne službe.
2004.
Nekako je bilo logično da, posle različitih oblika saradnje prethodnih godina, postanem direktor marketinga najvećeg domaćeg internet provajdera – EUnet. Bio je to ugovorni angažman, tačnije nisam bio zaposlen, te mirne duše i danas mogu da tvrdim da nikad u životu nisam bio zaposlen – preduzetnik oduvek! Ali, tada sam prvi put „išao na posao“, znate ono od 9.00 do 17.00, otkucavanje kartice na ulasku i izlasku, i tome slično. Nije to za mene…
Sve ostalo je u EUnetu bilo odlično profesionalno iskustvo, neke stvari koje sam tada za njih kreirao i danas se koriste ili im stoje po zidovima kao lepo sećanje. Tada sam za njih kreirao promotivnu kampanju „Potpuna komunikacija“, tekstove oglasa, scenarije radio i TV spotova, koncept i tekst sajta za podršku korisnicima…
2005.
Stariji čitaoci ovog teksta se verovatno sećaju stripa „Ulica luckastih broj 13“, iz „Politikinog zabavnika“. E, to je bila inspiracija za prvi zafrkantski – a zvanični, ilustrovani plakat u ime nekog državnog organa.
Zajedno sa Bobom Živkovićem, kreirao sam ilustrovani „Kućni red“, koji se danas nalazi u skoro svakoj zgradi u Beogradu. Ideja je bila da napravimo nešto što niko neće da cepa i da švrlja po njemu. Dobili smo i PRiznanje DSOJ-a u kategoriji publikacija specijalne namene.
2006.
Postojali su i ranije razni multimedijalni CD projekti o Beogradu, ali BgCD je prvi koji je imao interaktivnu 3D mapu Beograda, sa oko 100 značajnih gradskih objekata i fotografijama i tekstovima o njima. Svoju svetsku premijeru CD je imao marta 2006. u Kanu, kada je Beograd proglašen za „Grad budućnosti južne Evrope“.
Kao i za mnoge druge stvari, nije slučajnost da sam došao na ideju za ovaj projekat, jer sam još 1995. učestvovao u prvom, nažalost neuspešnom, tuđem pokušaju da se napravi CD o Beogradu. Ovog puta tako nešto nije smelo da se desi, pa sam ja nadzirao sve aspekte produkcije, te su kao rezultat došla i priznanja UEPS-a i Društva za informatiku Srbije.
2007.
Shvatio sam da su gradske opštine u Beogradu potpuno grafički nedefinisane institucije. Skoro sve su imale heraldički osmišljene i objašnjene grbove i zastave – i tu se sve završavalo. Niko se čak nije setio da ih na profesionalni način prebaci u digitalni, vektorski oblik, već su se musavi grbovi ad-hok ubacivali na memorandume, promo materijale i sva ostala mesta upotrebe. Naravno, grbovi nisu sadržali natpise sa nazivom opštine, a da zlo bude veće čak se nije poštovala ni heraldička zamisao kada se i kako se koriste osnovni, srednji i veliki grb.
Tako su beogradske opštine (Zvezdara, Vračar, Voždovac i Savski venac), po prvi put, dobile knjige grafičkih standarda, sa detaljnim i heraldičkim i grafičkim uputstvima i razradom svih potrebnih elemenata – od poslovnih papira do promotivnih materijala.
2008.
Sve što sam, do tada, naučio o beogradskom turizmu, pretočeno je u zvanični turistički vodič „Upoznajte Beograd“, rađen za Turističku organizaciju Beograda. Napravljeno je srpsko i englesko izdanje, na 240 strana, po uzoru na svetski poznate vodiče. Pored koncepta i teksta publikacije, obavio sam i sve uredničke i izdavačke poslove, ali i deo kartografskih poslova.
Prethodnih godina sam za TOB već uradio tri izdanja turističkih mapa Beograda, na šest jezika. I bilo je beskrajno zabavno i korisno kada me na ulicu presretnu strani turisti, držeću te mape u rukama, da pitaju za nešto čega nema na mapi. A svoje prve korake u izradi vodiča kroz Beograd napravio sam već tokom studentskih dana, 1989.
2009.
Specijalnost agencije AgitPROP oduvek su bili obimni internet sajtovi, složene strukture, sa specifičnim zahtevima. Od 2009. donosim odluku da se i dalje držim te specijalnosti, ali da angažman bude sveden samo na kreativni koncept, kreiranje sadržaja i kreativni konsalting potreban za izradu takvih internet projekata.
Tako se upravo i odvijao rad na internet prezentaciji turističke ponude Srbije, sa skoro 1000 web strana, na srpskom, engleskom, francuskom i kineskom jeziku. Bio sam autor koncepta sadržaja i teksta internet sajta Turističke organizacije Srbije, tos.rs. Naravno, preporučilo me je višegodišnje iskustvo u radu na turističkom sajtu Beograda, a sajt TOS-a je isto osvojio dve nagrade. I danas se, na novodizajniranoj i novoprogramiranoj verziji tog sajta, nalazi moj tekst.
2010.
Izgleda da se Turističkoj organizaciji Srbije dopalo kako sam radio na njihovom sajtu, pa su me angažovali da uradim koncept i tekst kataloga „Serbia Expo 2010 Shanghai“, za srpsku izložbu na Svetskoj izložbi u Šangaju.
Naravno, takva publikacija nije mogla da prođe bez Bate Živojinovića (najpopulatnijeg Srbina u Kini) i Save Vladislavića (čoveka koji je uspostavio granicu između Kine i Rusije, koja važi i danas).
2011.
Крај 2011. протекао је у припремама за нешто потпуно ново и неуобичајено – ћирилички интернет домен .СРБ, који креће са радом следеће године. У сарадњи са агенцијом „Orange studio“, припремили смо промотивну кампању под слоганом „Линкуј као што говориш!“, у којој је, наравно, у главној улози био Вук Караџић. Промо сајт је, наравно, био на адреси њњњ.срб, а новинарима је на промоцији, као сувенир, дељена посебно упакована СРБовача.
Каснијих година се дан почетка рада .СРБ домена, 27. јануар, усталио као датум када РНИДС редовно организује панел дискусију о ћирилици на Интернету. Од 2016. тај скуп се реализује кроз концепт назван „Ћирбастерс“, намењен разбијању предрасуда о употребљивости ћирилице у сварменим комуникацијама, разбијањем митова и развејавањем заблуда.
2012.
Moja omiljena autorska kreacija je neprofitni multimedijalni projekat Teslina vizija Interneta. Projekat govori da je Nikola Tesla već 1900. opisao tehnologiju današnjice koja objedinjuje sve aspekte komunikacije i prenosa informacija. „Teslina vizija Interneta“ je u formi mobilne izložbe, paralelno na srpskom i engleskom, ponovlјena sedam puta nakon prve postavke i besplatno je dostupna obrazovnim i drugim ustanovama za izlaganje.
Njenu stručnu vrednost potvrdile su i postavke na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu (2013), Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu (2014) i Aerodromu „Nikola Tesla“ (2015). Projekat se 2013. našao se i među tri finalista za PRiznanje DSOJ-a, u kategoriji „Komunikacije u neprofitnom sektoru“.
2013.
Godinama sam indirektno sarađivao sa najvećim domaćim računarskim časopisom „PC press“. Nekada davno sam kreirao oglase za klijente koji su u njemu objavljivani, potom skoro svake godine imao neki sajt na njihovo „Top 50“ listi, a u poslednje vreme i objavljivao autorske tekstove i advertorijale za klijente. Tako je logično došlo i do toga da me angažuju u okviru svog novog biznis odeljka za korporativno izdavaštvo, te sam postao i autor koncepta i tekstova kataloga proizvoda i usluga za IT kompanije.
2014.
DIDS (Dan internet domena Srbije) je dvodnevna najposećenija godišnja konferencija o Internetu u Srbiji, koju organizuje RNIDS, a postoji od 2010. Od 2012. učestvujem u njenom Organizacionom odboru, a zadužen sam za kreativni koncept, kreiranje sadržaja i kreativni konsalting. Te 2014. je DIDS prešao u nove produkcione okvire, sa boljim prostorom i tehničkom opremljenošću, te sam tada prvi put uveo i konceptualne inovacije sa sloganima Konferencije i nazivima tri tematska bloka, koji su iz godine u godinu sve zanimljiviji.
Od 2010. za potrebe RNIDS-a kvartalno pripremam interni informator „RNIDS info“, a povodom DIDS-a svake godine izlazi „RNIDS info – DIDS specijal“.
2015.
Povodom 15 godina od osnivanja Poslovnog udruženja prevoznika tereta u međunarodnom drumskom saobraćaju Srbije „Međunarodni transport“, radio sam koncept i tekst monografije „Udruženi kamioni Srbije – 15 godina“.
2016.
Dokumentarna emisija o 20 godina zvanične istorije Interneta u Srbiji „1 Internet, 3 domena, 4 države“, nastala je u saradnji RTS-a i RNIDS-a. Dao sam ideju za projekat, povezao dve nacionalne institucije, a potom uradio sinopis, istražio istorijske izvore, napisao scenario, „kopao“ po Programskom arhivu RTS-a za video zapisima, obavio intervjue sa dvadesetak svedoka tog vremena i brinuo o izvršnoj produkciji. I tako smo dobili odgovor na pitanje „Da li je bilo onlajn života i pre Interneta?“. Jeste.
Na ovaj TV projekat se logično nadovezuje to da sam 2017. obeležio 20 godina referenci u oblasti Interneta.
2017.
Krajem 2016. za najveću srpsku kompaniju – NIS, počeo sam da radim kopirajterske poslove u internoj i eksternoj komunikaciji, scenarije korporativnih internih i eksternih događaja, scenarije promotivnih video materijala, tekstove za korporativna izdanja i interni portal, slogane za događaje, kampanje i programe…
2018.
Sticajem okolnosti, desilo se da mi upravo u jubilarnoj godini četvrt veka postojanja agencije AgitPROP stignu dva lična, značajna strukovna priznanja – i za Public Relations i za marketing.
Najpre mi je Društvo Srbije za odnose s javnošću, na 21. dodeli godišnjih nagrada PRiZnanje 2018, dodelilo specijalnu nagradu „Srđan Đurić“. To je nagrada za izuzetan lični doprinos u oblasti komunikacije, koju nacionalno PR udruženje dodelјuje kao posebno priznanje profesionalcima iz svih oblasti odnosa s javnošću i komunikacije.
Potom sam se našao u antologiji srpskog marketinga „Svedočanstva o jednom vremenu – o svetu marketinga nekada i sada“, među 88 domaćih i regionalnih marketinških poslenika. Antologija je nastala je po ideji i po izboru Žozefa Lončara, koji je i urednik ovog izdanja, kao specijalnog broja časopisa „Tabu“.
Umesto zaključka
Ovo je prilika da spomenem jednu zanimljivu činjenicu: shvatio sam da sam prethodnih 25 godina često radio za firme i institucije koje u svom nazivu imaju reč „Srbija“, što znači da su na vrhu u svojoj delatnosti na nacionalnom nivou, kao i za kompanije koje su, u tom trenutku, bile najveće u svojoj oblasti. Spisak izgleda ovako:
- nacionalne institucije (Radio-televizija Srbije, predsednik Republike Srbije, Turistička organizacija Srbije, Registar nacionalnog internet domena Srbije, Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije)
- najveća kompanija (NIS)
- najveći grad (Grad Beograd)
- najveći autoprevoznik (Lasta)
- najveća fabrika autobusa (Ikarbus)
- najveći internet provajder (EUnet)
- najveća internet konferencija (DIDS)
- najveći računarski časopis (PC press)
Eh, da, uradio sam i nešto u slavu najvećeg srpskog naučnika (Teslina vizija Interneta).
Druga zanimljiva činjenica je da sam često radio neke pionirske poduhvate u svetu komunikacije na ovim prostorima. Na primer:
- prvi javni turistički touch screen u Beogradu (TOB)
- prvi 3D multimedijalni CD o Beogradu (BgCD)
- prva digitalno nacrtana mapa GSP-ovih linija
- prva gradska služba za komunikaciju s građanima (Beo-kom servis)
- prvi srpski internet domen (.RS)
- prvi duhoviti zvanični plakat (Kućni red)
- prva knjiga grafičkih standarda za opštinu (GO Voždovac)
- prvi kviz u istoriji crnogorske TV (InKVIZicija)
Danas je AgitPROP specijalizovan za 3 delatnosti:
Nastaviće se…
A u sledećoj epizodi gledaćete: (PROGRAM NASTAVLJAMO POSLE VESTI)
