Ozbiljne svetske kompanije imaju Strategiju komunikacije, kao deo svoje Poslovne strategije, a objedinjeno posvećenu marketingu i odnosima s javnošću, i u onlajn i u oflajn svetu. Za razliku od nje, Strategija digitalnog marketinga pokriva mnogo manje – samo marketing i to samo digitalnim sredstvima, a koji takođe može da bude i u onlajn i u oflajn obliku (što površni „digitalci“ često previđaju).

Strategija digitalnog marketinga je osmišljavanje i izvođenje plana promotivnih aktivnosti kroz sopstvene, plaćene, deljene i zaslužene digitalne medije, radi privlačenja potencijalnih klijenata i njihovog pretvaranja u klijente, kao i radi dalje komunikacije sa klijentima. Njen uži oblik, sveden samo na internet, zove se Strategija internet marketinga (Online marketing strategy).

Koliko košta izrada Strategije digitalnog marketinga?

Saznajte šta sadrže i koliko koštaju sve strategije iz naše produkcije (od najjedostavnije do najsloženije): Strategija digitalnog marketinga, Strategija digitalne komunikacije, Strategija marketinga, Strategija odnosa s javnošću ili Strategija komunikacije.

Na „kursevima digitalnog marketinga“, koji dodeljuju zvučne „digitalne titule“ nude se programi koji NE obuhvataju sve što digitalni marketing danas jeste. Spisak elemenata obično sadrži samo već stare, odavno poznate stvari iz starog internet marketinga:

• Website
• Social media
• Mobile
• Email
• Content
• Software
• Analytics

… i tu se uglavnom stane. Omnichannel marketing praktično i ne pominju, a i ne sagledavaju komunikacijske elemente koje (do)nosi E-commerce, a koji su potpuno redefinisali svaki, pa i digitalni marketing. A potpuni digitalni marketing, kao širi pojam od Internet/Online/Web marketinga, mora danas da se pozabavi i sledećim bitnim elementima:

• Instant messaging
• Digital out-of-home
• Broadcasting
• Reality technologies
• Internet of Things
• Offline digital
• Online communities

Tekst u nastavku sadrži priču o svih tih 14 elemenata, uz brojne linkove na korisne tekstove istog autora o temama koje zaslužuju posebnu pažnju.

Zainteresovani zaposleni iz kompanija i institucija mogu i da se prijave za program „Digitalno mentorstvo 1 na 1“, za individualnu obuku o digitalnom marketingu, na adresu e-pošte strategija@agitprop.rs. Mentor je Lazar Bošković, autor ovog i ostalih tekstova na sajtu agencije AgitPROP, ali i autor Rečnika interneta i digitalne komunikacije.

Možda pre nastavka čitanja ovog teksta treba da pročitate prethodne tekstove malog serijala o digitalnim strategijama:

• Strategija digitalnog poslovanja
• Strategija digitalne komunikacije

Uobičajene zablude o digitalnom marketingu

Digitalni marketing je često zloupotrebljavan pojam u neprikladnim, suženim značenjima. Neki ga svode samo na njegove online pojave, iako on podrazumeva i neke offline stvari. Drugi ga svode na fejsbučenje, instagramisanje i tviterisanje, dakle na „umeće kliktanja“ po dugmićima tih društvenih medija, i plaćanje njihovih reklamnih usluga, zaboravljajući čak i značaj sopstvenog internet sajta u ozbiljnom digitalnom marketingu. Više o pravilnom sagledavanju digitalnog marketinga imate u tekstu: Digitalni marketing nije samo Online marketing

Svet digitalnog marketinga prepun je površnih ljudi bez ikakvog predznanja i iskustva u sveukupnom marketingu, tzv. tradicionalnom marketingu, kako vole da ga zovu. Oni vide samo usku sliku, koja čak i sam marketing svodi, u blažem slučaju neznanja, na promotivni miks, a u težem slučaju neznanja na puko oglašavanje (advertising). I naravno, brkaju ga sa PR-om. O svemu tome u posebnom tekstu: Braća po razlikama: Marketing i Public Relations

Kako razlikovati ozbiljne ponude kreatora strategija od amaterskih? Ozbiljne ponude bave se sagledavanjem najšire, sveobuhvatne slike digitalnog marketinga, iz koje tek treba da se definiše konkretan predlog potrebnih alata i kanala koji klijentu donose željeni rezultat.

Amaterske ponude sadrže predefinisane, uobičajene priče o komercijalnim rešenjima kao što Google Ads ili kliktanje po Ads Manageru za Facebook i njegove oglasne platforme. A šta ako, na primer, kompaniji mnogo više odgovara neki drugi pretraživač za tržište kome se obraćaju ili neki drugi društveni mediji bitniji za njihovu ciljnu grupu? Zato ovaj tekst u nastavku ne sadrži pominjanje multinacionalnih internet kompanija i njihovih platformi.

14 elemenata potpune Strategije digitalnog marketinga

Smisao Strategije je da pruži sveobuhvatni pogled, u skladu sa potrebama i mogućnostima naručioca, a na osnovu koga se potom biraju potrebne taktike digitalnog maketinga: Search Engine Marketing (SEM), Content Marketing, Social Media Marketing (SMM), Email Marketing, Affiliate marketing, Influencer marketing, Display advertising, Native advertising…

Cilj vam je odličan CX – Customer Experience (Iskustvo kupca), kao opšte iskustvo koje kupac ima sa kompanijom ili brendom i obuhvata sve kanale i sve proizvode ili usluge unutar istog brenda i šta kupac misli i oseća o njima. CX se meri lojalnošću i zadovoljstvom kupca i verovatnoćom da te proizvode ili usluge preporuči i drugima.

U ovom tekstu nema priče o pojedinačnim brendiranim digitalnim platformama, jer ovo je neutralni pregled rešenja. Ideja je da vam ono što sledi u nastavku otvori oči i um u kojim sve pravcima možete da razmišljate o digitalnom marketingu svoje kompanije ili institucije.

1. Website
2. Social media
3. Mobile
4. Email
5. Instant messaging
6. Digital out-of-home
7. Broadcasting
8. Reality technologies
9. Internet of Things
10. Offline digital
11. Online communities
12. Content
13. Software
14. Analytics

1. WEBSITE(S)

Veb-sajt(ovi) su osnovni element ozbiljnog prisustva na Internetu, pa samim tim i ozbiljnog digitalnog marketinga. Jednostavno, neozbiljno je i opasno graditi online postojanje i poslovanje bez sajta, na primer samo na društvenim medijima, jer oni nisu u vašem vlasništvu, za razliku od sopstvenog sajta, na sopstvenom internet domenu.

Skoro sve aktivnosti digitalnog marketinga trebalo bi da dovode posetioce na kompanijski veb-sajt, kreiran na način koji je u skladu sa dobrom praksom, opisanom u video snimku predavanja: Kako se prave ti internet sajtovi?

A šta, ukratko, čini dobar veb-sajt: koncept, sadržaj, dizajn i tehnologija. Detaljno o tome imate u najčitanijem tekstu na sajtu agencije AgitPROP: Kvalitetan internet sajt – koncept, izrada, konsalting

Bez obzira da li je u pitanju klasičan korporativni sajt, mikro sajt neke promotivne kampanje ili E-commerce sajt, za svaki od njih je važno sledeće:

• UX – User Experience (Korisničko iskustvo), uži pojam od CX, doživlјaj koji korisnik ima u zadovolјenju svojih potreba tokom posete sajtu i meri se stopom uspešnosti, stopom greške, stopom napuštanja i vremenom za završetak željenih aktivnosti.
• CTA – Call to action (Poziv na akciju) se odnosi na posebno dizajnirani deo odredišne veb-strane (landing page) koji posetioca sajta navodi da uradi želјenu aktivnost, a koja donosi određenu korist po vlasnika sajta, kroz konverziju posetilaca u klijente.
• SEO – Search engine optimization (Optimizacija za pretraživače) primenu tehnika i taktika za bolje pozicioniranje sajta u rezultatima pretrage za određene ključne reči. Sastoji se od On-site SEO (optimizacija na samom sajtu), koja se tiče optimizacije sadržaja sajta i tehničke optimizacije, i Off-site SEO (optimizacije van sajta) i odnosi se na prodobijanje linkova ka sajtu sa drugih relevantnih sajtova. Pročitajte širi tekst: Šta CEO treba da zna o SEO?

E-commerce (E-trgovina) obuhvata poslovnu komunikaciju, kupovinu i prodaju proizvoda i usluga i prateće transakcije preko računarskih mreža i sastoji se od distribuiranja, kupovine, prodaje, marketinga i servisiranja proizvoda i usluga putem Interneta i drugih računarskih mreža. Uključuje i elektronski transfer novca, upravljanje lancem snabdevanja, digitalni marketing, elektronsku razmenu podataka i automatske sisteme za sakupljanje podataka. Zato je E-commerce mnogo više od običnog web shopa, a njegovi podskupovi su Social commerce i Mobile commerce.

Ako je sve prethodno urađeno kako treba, posećenost sajta treba obezbediti i kroz oglašavanje, na sve dostupne digitalne i nedigitalne načine. Pročitajte i tekst: Pet načina kako posetioci dolaze na veb-sajtove

2. SOCIAL MEDIA (SM)

Društveni mediji (DM) su sredstva interakcije između ljudi koja im omogućava da stvaraju i razmenjuju sadržaj u okviru onlajn zajednica. Prvi korak je određivanje koji društveni mediji su odgovarajući za potrebe i mogućnosti kompanije, a radi boljeg promovisanja razloga za dolazak posetilaca na veb-sajt kompanije. Zašto je to tako, a ne obrnuto, čitajte u tekstu: Tri internet praseta

SMO – Social media optimization (Optimizacija za društvene medije) je skup tehnika za uspešniji nastup na DM koji, u krajnjoj liniji, treba da dovede do bolje posećenosti sajta. Slično kao i SEO, dešava se na dve lokacije – na samom veb-sajtu i van njega, na potrebnom broju društvenih medija. Na sajtu je neophodno da se postave ka društvenim medijima kompanije, kao i da se sadržajno i tehnički obezbedi lako deljenje sadržaja sa sajta na DM. A na svakom od izabranih društvenih medija treba osmisliti stil nastupa, istražiti ključne reči i heštegove i kontinuirano graditi dobre odnose sa publikom i jačati njen angažman (lajkovanje, komentarisanje, deljenje…). Sve to je nemoguće bez kvalitetnog i relevantnog sadržaja, koji pretežno stiže sa samog veb-sajta.

Social commerce (Trgovina na društvenim medijima) je podskup e-trgovine i pored same prodaje koja se odvija na društvenim medijima, uključuje i učešće društvenih medija u odluci o kupovini, kao i društvenu interakciju i doprinos korisnika (u smislu rejtinga, pregleda, preporuka…), a koji vode kupca da kupi proizvod ili uslugu.

3. MOBILE

Mobilni uređaji (laptop računari, tableti, pametni telefoni) su danas procentualno zastupljeniji kao uređaji za pristup Internetu od desktop računara. Kada se razmišlja o novom sajtu ili novom poslovnom projektu, danas je neophodan mobile-first pristup – da se prvo pomisli na njegov mobilni način implementacije.

Mobile applications (Mobilne aplikacije) su programi za mobilne uređaje koji omogućava neku funkcionalnost potrebnu korisniku, a zasnovanu na jednoj ili više povezanih tehničkih mogućnosti uređaja (npr. GPS lokacija, kamera, mikrofon, kontakti..). Aplikacije pružaju veliki stepen interaktivnosti, a veoma su bitne za geolociranje korisnika.

Mobile commerce (Mobilna trgovina) je podskup e-trgovine koji se odvija kroz prodaju i plaćanje putem mobilnih uređaja (m-payment). Brojna su rešenja za mobilno plaćanje i razlikuju se po lokaciji transakcije:

• Point-of-sale payments (Plaćanje na mestu prodaje) – NFC, Sound wave, MST
• In-store & Remote payments (Plaćanje u radnji i Udaljeno) – Mobile wallet, QR code
• Remote payments (Udaljeno plaćanje) – Internet payments, SMS payments, Direct carrier billing, Mobile banking

Beacon (Svetionik) je mali Bluetooth radio predajnik koji stalno ponavlja signal lokacije ili objekta kojem pripada, a mobilni uređaji koji imaju Bluetooth taj signal mogu da prime i protumače, otkrivajući pri tom svoju mikro-lokaciju. Mobilne aplikacije tako mogu da saznaju udaljenost od lokacije ili objekta, a potom i da korisnik dobije personalizovane prodajne ponude ili neki drugi promotivni sadržaj, da se automatski identifikuju na ulazu u objekat, da se lakše snalaze unutar objekta…

Geo-fencing (Geografsko ograđivanje) je tehnika stvaranja virtuelne ograde na određenoj udaljenosti od željene lokacije ili objekta, koja pomoću GPS-a, RFID-a, Wi-Fi ili drugih podataka sa mobilnih uređaja registruje prelazak te zamišljene granice. Nakon toga pokreće unapred programiranu akciju, na primer slanje poruke na mobilni uređaj i/ili notifikacije vlasniku objekta.

4. EMAIL

E-pošta postoji od začetaka Interneta, ali ne gubi na svojoj vrednosti za direktno oglašavanje, bez obzira na brojne nove oblike komunikacije. Ipak, izašla je na zao glas zbog spamovanja! A spamovanje je ludom radovanje, jer je neprofesionalno, nevaspitano i nezakonito.

Često se zaboravljaju zakonski uslovi za neposredno oglašavanje, iako je veliki broj kanala digitalnog marketinga namenjen upravo direktnom marketingu. Opšte je pravilo, koje postoji u više domaćih zakona, da je neposredno oglašavanje (u koje, pored e-pošte, spadaju i druge elektronske poruke i SMS, kao i telefonski pozivi) dozvoljeno SAMO uz prethodni pristanak primaoca poruke.

Detaljno o zakonskim aspektima u tekstu: Нежељена пошта, плакати, поруке, позиви и посете

O ostalim aspektima marketinga e-poštom u tekstu: Email marketing na profi, zakonit i NEspam način

5. INSTANT MESSAGING (IM)

Trenutno prenošenje poruka omogućavaju web i mobilne aplikacije koje u realnom vremenu služe za prenos tekstualnih poruka, ali i za audio i video pozive, slanje datoteka i grupnu komunikaciju. Najkorišćenije aplikacije pružaju i opcije za oglašavanje.

Bitan detalj Strategije digitalne marketinga je i briga o PRIVATNOSTI primalaca poruka, posetilaca sajtova, pratilaca na društvenim medijima… To nije samo etičko pitanje, već i zakonska obaveza, koja je i ranije postojala, ali je poslednjih godina aktuelizovana uvođenjem GDPR-a u Evropskoj uniji.

6. DIGITAL OUT-OF-HOME (DOOH)

Digitalni usputni mediji, oglasna sredstva „izvan kuće“, u javnom prostoru, su razne vrste digitalnih reklamnih ekrana na ulicama, u i na prevoznim sredstvima i objektima, u javnim objektima i na prodajnim mestima. Svet DOOH medija obuhvata brojna rešenja, svakog dana sve atraktivnija, a na kojima je zasnovan Location-based marketing (Marketing zasnovan na lokaciji). To omogućava oglašavanje zasnovano na novim tehnologijama koje pružaju geo-fensing, praćenje, retargeting, personalizaciju, atribuciju i merenje.

Digital billboard (Digitalni bilbord) i ostali digitalni naslednici starog OOH oglašavanja (manji formati, nazivani i digitalni „ulični nameštaj“) su veliki digitalni ekrani koji mogu da menjaju reklamni sadržaj, bilo tako što rotiraju više statičnih reklamnih poruka ili što emituju video zapise.

Digital signage (Digitalna signalizacija) je sistem distribucije multimedijalnih sadržaja (audio, video, fotografije, grafike, tekstovi…) preko digitalnih ekrana u javnim prostorima, a koje pokreće softver za izradu, upravlјanje i analizu sadržaja. To su LED/OLED UHD ekrani različitih veličina, proporcija i pozicija u prostoru, uključujući i transparentne ekrane. Imaju i dodatne mogućnosti za interakciju sa publikom, poput ekrana osetljivih na dodir, kamera i softvera za prepoznavanje lica, NFC, RFID, Beacon…

Digital kiosk (Digitalni kiosk), ili pametni/interaktivni kiosk, je samostojeći uređaj sa ekranom osetljivim na dodir, koji je namenjen pružanju informacija, samouslužnoj prodaji, samonaručivanju, obavljanju novčanih transakcija i drugim uslugama gde nije neophodno ljudsko posredovanje.

Smart city koncept uređenja i upravljanja gradovima, koji upravo nastupa uvođenjem 5G bežičnih veza i Interneta stvari, promeniće potpuno svet DOOH oglašavanja. Dodavanje dinamičkog sadržaja u okviru DOOH-a je sve lakše i jednostavnije, što omogućava prikazivanja lista proizvoda ili usluga u stvarnom vremenu, najnovije cene i uživo video emitovanje. Takođe, otvara i mogućnosti emitovanja personalizovanog video sadržaja na osnovu podataka o gledaocima, dobijenih putem prepoznavanja lica, uzrasta, pa i pola – dakle, novi atak na privatnost.

7. BROADCASTING

Emitovanje uživo preko Interneta, u kontekstu digitalnog marketinga, ne odnosi se samo na Social media live stream (Prenos uživo preko društvenih medija) preko platformi za žive video prenose na glavnim društvenim medijima. Niti na Webcast (web+broadcast) i Webinar (web+seminar), kao već poznate, stare načine.

Iz ugla digitalnog marketinga bitni su novi broadcast koncepti u domenu televizije, koji mogu da omoguće Addressable advertising (Adresabilno oglašavanje), sa segmentacijom publike na geografskom, demografskom i bihevioralnom nivou, pa i uz pojedinačno odabiranje domaćinstava.

O svemu pomenutom, kao i o Advanced TV (Napredna TV) i Interactive TV (Interaktivna TV), čitajte u posebnom tekstu: Broadcast i podcast u digitalnom marketingu.

8. REALITY TECHNOLOGIES

Rialiti tehnologije su interaktivne tehnologije koje omogućavaju imerzivna iskustva, dočaravajući potpunu „utopljenost“ u virtuelni svet i ili njegovo preklapanje sa stvarnim svetom, kao što su: Virtual Reality (VR), Augmented Reality (AR) i Mixed Reality (MR).

VR (Virtuelna stvarnost) je realistična 3D simulacija okruženja stvorenog mešavinom interaktivnog hardvera (VR naočare) i softvera i predstavlјenog korisniku na takav način da ga on prihvata kao stvarno okruženje. Može da se koristi kako za istraživanja ponašanja kupaca na prodajnom mestu, tako i za virtuelno odabiranje elemenata za sklapanje nekog proizvoda ili za dočaravanje neke udaljene turističke destinacije.

AR (Proširena stvarnost) je zasnovana na dopunjavanju fizičke stvarnosti mogućnostima računarski generisanih prikaza, zvukova, teksta i efekata za pobolјšanje korisničkog iskustva (UX). Proširena stvarnost je okruženje u stvarnom svetu koji je prekriven virtuelnim objektima, a stvara se pomoću bilo kog mobilnog uređaja koji ima kameru i instaliranu AR aplikaciju ili pomoću pametnih/AR naočara.

MR (Mešovita stvarnost) kombinuje najbolјe iz VR i AR, tako da se predmeti iz stvarnog sveta dinamički integrišu u virtuelni svet radi stvaranja novih okruženja i vizualizacija gde fizički i digitalni objekti koegzistiraju u stvarnom vremenu. To je okruženje u stvarnom svetu kombinovano sa virtuelnim objektima sa kojima je moguća interakcija, uz pomoć holografskih uređaja ili imerzivnih uređaja.

9. INTERNET OF THINGS (IoT)

Internet stvari (IoT) čini mreža uređaja sa senzorima koji mogu da prikuplјaju podatke iz svog okruženja i da ih potom prenesu putem Interneta. Kako se IoT i mimo vaše volje volje upetljava u vaš život pročitajte u tekstu: Internet stvari i privatne stvari Putem IoT postiže se trenutno praćenje mnogih procesa i ponašanja bitnih za digitalni marketing, na primer:

• Podaci sa kućnih IoT uređaja mnogo preciznije i objektivnije govore o načinu njihovog korišćenja, čime su odličan izvor za razvoj novih verzija istih uređaja,
• Ponašanje kupaca u prodajnom objektu detaljno može da se prati IoT uređajima, koji pri tom mogu da kupcima pruže i dodatne informacije i ponude preko mobilnih telefona,
• Upotreba IoT robota u maloprodaji ili robota kao ličnih pomoćnika pri kupovini ili IoT dronova za isporuku robe… Sve to uopšte više nije naučna fantastika.

Internet stvari nosi i brojne opasnosti po privatnost, posebno vezano za Wearable (Nosive) IoT gedžete i Digital home assistant (Digitalni kućni pomoćnici), jer otkrivaju previše podataka o ličnosti koji kompanije (još uvek) nekontrolisano prikupljaju zarad Consumer lifestyle info (Informacije o životnom stilu potrošača).

POSLASTICA: Verovatno ne znate da je 6 patenata Nikole Tesle osnova 7 današnjih tehnologija bez koji je IoT nezamisliv (a i dobar deo digitalnog marketinga): WiFi, Remote controller, Bluetooth, Logic gate AND, RFID, RFEH, Coaxial cable. O tome čitajte u tekstu: Tesline stvari u Internetu stvari

10. OFFLINE DIGITAL

Oflajn digitalni kanali mogu da rade i bez pristupa Internetu, jer sve što je digitalno ne mora nužno da bude i onlajn. Čak i ako je Internet iskorišćen u smislu prenosnog telekomunikacionog puta, „oflajnost“ ovih kanala se odnosi na to da primalac/korisnik ne mora da bude onlajn, pogotovo ne mora da bude ulogovan na neki od svojih internet kanala komunikacije.

SMS marketing je klasičan primer nečega što je oflajn a ipak je digitalno. Korisnik prima SMS-ove bez obzira što mu je Mobile data transfer isključen i što nije ulogovan na bilo koji društveni medij ili bilo koji drugi onlajn kanal komunikacije. SMS je i jedno od prvih sredstva mobilnog plaćanja. Još neke digitalne stvari rade i oflajn (gledano iz ugla korisnika), ali su ovde obrađene u posebnim stavkama (Digital bilboard, Digital signage, VR).

Ostale oflajn digitalne stvari odnose se na kanale direktnog marketinga, povezane sa bazama podataka i CRM-om, kao što su:

• Telemarketing koji je doživeo digitalna unapređivanja putem veštačke inteligencije i dobio potpuno novi smisao u digitalnom marketingu,
• IVR – Interactive Voice Response, tehnologija automatizovanog sistema telefonije koja komunicira sa pozivaocima, prikuplјa potrebne informacije i usmerava pozive do odgovarajućeg primaoca.

Zanimljv tekst na temu razlike između „internet“ i „digital“ pojmova: Digitalni i(li) internet identitet

11. ONLINE COMMUNITIES

Onlajn-zajednice su grupe lјudi sa zajedničkim interesovanjima ili ciljevima, povezane kroz internet komunikaciju preko neke javne ili privatne onlajn platforme. Postoje tri vrste onlajn-zajednica:

• Public social communities (Javne društvene zajednice), poznatije pod nazivom Social media, kao svima poznate javne društvene medije, koje kompanije koriste za razne marketinške aktivnosti. Ipak, u kontekstu onlajn zajednica, njihova bitna funkcionalnost su grupe, kao posebna mesta okupljanja. Naravno, društveni mediji su vlasništvo multinacionalnih korporacija, a pojedinačne kompanije su samo korisnici tih platformi, za razliku od druge dve vrste onlajn zajednica.
• Public branded communities (Javne brendirane zajednice), otvorene onlajn lokacije kompanija koje omogućavaju neregistrovanim članovima da razmenjuju informacije i savete o proizvodima ili uslugama, pomažući kompanijama da tako smanje troškove korisničke podrške. Imaju strukturiraniji pregled informacija u formi baza znanja, a služe i kao izvor potencijalnih klijenata jer omogućavaju zainteresovanima da steknu uvid o iskustvima postojećih klijenata.
• Private branded communities (Privatne brendirane zajednice), namenjene samo registrovanim i prijavljenim članovima, koje pomažu kompanijama da razvijaju dublјe odnose sa kupcima, pružajući im sigurno mesto za razmenu ideja, saveta i interakcija o njihovom brendu. Kompanijama omogućavaju prikuplјanje inovativnih ideja za unapređivanje proizvoda i usluga.

12. CONTENT

Sadržaj je osnovni sastojak veb-sajtova i društvenih medija, jer zbog njega posetioci dolaze na te veb-lokacije, vraćaju im se i preporučuju ih prijatelјima. Sadržaj sajtova i DM je ono što pretraživači Interneta pronalaze, indeksiraju i pokazuju u rezultatima pretrage. I svaki oblik oglašavanja, na bilo kom od medija, je neki oblik sadržaja.

Najčešći oblici sadržaja na Internetu su tekstovi na veb-stranama (osnovni tekstovi, vesti, blog postovi…), tekstualne datoteke (dokumenti: PDF, DOC…), ilustracije (fotografije, grafikoni, tabele, mape…), multimedija (audio, video, animacije, prezentacije, interaktivni sadržaji…), podkast (audio podcast, video podcast, enhanced podcast i screencast) i posebno oblikovani sadržaji (infografika, e-publikacije…).

Content marketing je nezaobilazan za uspešan digitalni marketing, što je tema sledećih tekstova:

• Content marketing – koristan sadržaj, zadovoljni korisnici
• 5 problema koje rešavaju internet konsultant i dobar sadržaj

Intelligent Content (Inteligentni sadržaj) je koncept obrade sadržaja koji omogućava najjednostavniju pripremu sadržaja za ponovno objavljivanje. To je sadržaj koji je struktuiran i semantički tagovan, a samim time i pretraživ, višekratno upotrebljiv, izmenjive forme i prilagodljiv. Više o tome pročitajte u posebnom tekstu: Epoha repriziranog internet sadržaja

Na temu sadržaja, na sajtu agencije AgitPROP postoji mnoštvo tekstova, jer to je naša specijalnost. Preporuka je da obavezno pročitate:

• Da li vam je sadržaj web sajta u formi?
• Kopirajter ili primenjena umetnost rečima

13. SOFTWARE

Softver je ono što pokreće kanale digitalnog marketinga, ono što oživljava hardver. Svaka od funkcionalnosti digitalne komunikacije je omogućena kroz neko softversko rešenje. Korisno je da pročitate i tekst: Digitalna transformacija za početnike

Marketing automation (Automatizacija marketinga) se upravo tiče upotrebe softvera u marketingu, kako bi svi ponavljajući procesi, zamorni za ljude a idealni za mašine, bili automatizovani – od slanja e-pošte do postavljanja objava na društvene medije. Međutim, opasno je kada se pri tom ne razume da su softveri za automatizaciju marketinga samo alat, a da je čovek i dalje taj koji daje svemu smisao, brine o sadržaju koji se za tu priliku stvara i plasira, vodi računa o profesionalnim i zakonskim aspektima (da slanje ne postane spamovanje)…

Chatbot (Čet-bot), robot za četovanje ugrađen na sajt ili društveni medij, je računarski program koji pokušava da simulira ljudsku konverzaciju putem tekstualnih ili glasovnih interakcija. Korisnik može da postavi čet-botu pitanje ili da mu zada komandu, a čet-bot mu odgovara (tekstom ili sintetizovanim glasom) ili izvršava traženu akciju.

CRM – Customer Relationship Management (Upravlјanje odnosima s kupcima) je softversko rešenje za usklađivanje poslovnih strategija, organizacione strukture i kulture preduzeća, informacija o klijentima i informacione tehnologije, tako da se u svim kontaktima sa klijentima zadovolјe njihove potrebe i ostvari poslovna dobit. Pročitajte i tekst: 5 trendova savremenog CRM-a

Od velikog značaja su i integracije poslovnih softverskih rešenja, koje spajaju E-commerce, CRM, ERP – Enterprise Resource Planning (Planiranje resursa preduzeća) i CEM ili CXM – Customer Experience Management (Upravljanje iskustvom kupca), jer daju objedinjene podatke bitne za digitalni marketing.

CMS – Content Management System (Sistem za upravlјanje sadržajem) je softver koji omogućava uređivanje, objavlјivanje i ažuriranje svih oblika sadržaja veb-sajta (tekst, fotografije, audio, video…). On povezuje sadržaj, dizajn i funkcionalnosti internet sajta u objedinjenu celinu.

14. ANALYTICS

Analitika je naučni proces otkrivanja značajnih obrazaca koji se mogu naći u prikuplјenim podacima. Odnosi se na pretvaranje neobrađenih podataka u razumlјive informacije koje pružaju uvid za donošenje bolјih odluka. Analitika se oslanja na primenu statistika, računarskog programiranja i operativnih istraživanja kako bi kvantifikovao i stekao uvid u značenje podataka.

Tako se iz obilјa podataka koje prikuplјa, analizira i prezentuje web-analitika, dobijaju bitna saznanja o posetiocima nekog internet sajta i njihovom ponašanju. Audience, Behaviour, Conversions, Reports… duga je lista onoga što može da se sazna na taj način i da se kroz KPI – Key performance indicators (Ključni indikatori učinka) izmeri uspeh ostvarenosti cilјeva digitalnog marketinga.

Big data (Mnoštvo podataka) odnosi se na skupove podataka čiji obim i složenost prevazilaze mogućnosti tradicionalnih softvera za obradu podataka u razumnom roku, te je za njih razvijen poseban koncept povezanih komponenti koje to omogućavaju. Big data analysis je od klјučne važnosti za planiranje složenih strategija digitalnog marketinga, je omogućava uvid u kupce u stvarnom vremenu, personalizovano cilјanje, ekasniju kampanju, optimizaciju budžeta i tačnije merenje rezultata kampanje.

Kome je sve ovo namenjeno?

Poslovima digitalnog marketinga u kompanijama rukovode osobe koje imaju titulu Digital marketing officer ili Digital marketing manager ili Digital marketing executive, zavisno od organizacione strukture.

Njihovi najbliži saradnici su SEO specialist, Content marketing specialist, Social media manager, Marketing automation specialist… kao i drugi saradnici zaduženi za dizajn, programiranje i produkciju. Kompanijama i institucijama je potrebna i spoljna pomoć u vidu konsultanta za digitalni marketing.

Korisni tekstovi za radoznale

Omnichannel marketing je jedini pravi koncept za realizaciju ozbiljne Strategije digitalnog marketinga, a evo i zašto:

• Omnichannel marketing – svekanalni pristup korisnicima
• Svekanalni marketing – pregled kanala i trendova

PROČITAJTE i prethodne tekstove ovog malog serijala o digitalnim strategijama:

• Strategija digitalne komunikacije
• Strategija digitalnog poslovanja

---

Zanima vas sve ovo šire?
Zakažite prezentaciju naših digitalnih usluga!